Upoznajte trolove
Outlet akcija - Knjige po 250 dinara!
Hari Poter komplet
Upoznajte trolove
Outlet akcija - Knjige po 250 dinara!
Hari Poter komplet
Moja korpa

Vaša korpa je prazna.

INTERVJU: Kad snovi putuju 600 godina

Ljiljana ŠaracSrpsku čitalačku publiku ove jeseni su obradovali mnogi novi romani, a jedan od nosilaca novog glasa srpske književnosti sigurno je i Ljiljana Šarac, čiji je debitantski roman Opet sam te sanjao krajem oktobra objavila izdavačka kuća Evro Book. Mlada autorka, koja se do sada oprobala u svetu poezije i za to bila i nagrađena, u opširnom intervjuu za naš sajt između ostalog govori o tome kako je pre, a kako posle videla despoticu Irinu Branković, o autorima koji su najviše uticali na nju i o tome šta joj je jedan učenik petog razreda rekao videvši je na televiziji. 

Srpska istorija je veoma bogata živopisnim likovima i Prokleta Jerina je sigurno jedna od njih, ali priča ove despotice nije poznata široj javnosti i bila je predmet radnje samo nekoliko romana. Kako ste se odlučili da svoj prvi roman napišete upravo o Prokletoj Jerini? 

Jerininim gradom nazivaju se brojne srednjovekovne tvrđave, a danas najčešće njihovi ostaci, širom Srbije. Ko je bila vladarka koja je zaslužila da se tolike građevine nazovu njenim imenom? Ako je imala toliki značaj u srpskom narodu, zašto je onda ponela nadimak Prokleta? Zašto je slavnog Starinu Novaka naterala da se odmetne u hajduke? Šta je mit, a šta istorija u svemu što znam o njoj, pitanja su koja su mi se nametala od detinjstva. Uviđala sam nelogičnost u onome što je za srpski narod despotica uradila i tome kako joj se on odužio. Verovala sam da joj je učinjena velika nepravda. Kada sam poželela da se latim pera, nekako se život Irine Branković prirodno nametnuo kao tema. 

Na koji način ste istraživali i koju ste istorijsku građu koristili prilikom pisanja ovog romana? 

Rođena sam u Smederevu i uvek sam rado čitala i slušala o periodu vladavine Đurđa Brankovića i Jerine i izgradnji Smederevske tvrđave. Mislila sam da o svemu dosta znam. Međutim, tek kada sam počela temeljno da istražujem i iščitavam literaturu, shvatila sam  da mi je veliki broj značajnih podataka bio nepoznat. Meseci su bili potrebni da popunim praznine, otklonim nedoumice i sve povežem u celinu.  Uporedo sam čitala beletristiku i istorijske izvore. Prvi su mi pomagali da osetim atmosferu, upoznam jezik, način života u to vreme; a drugi da saznam što više činjenica o životu i vladavini čuvenog despotskog para. 

Pročitala sam ”Despota i žrtvu” Danila Nenadića, ”Teško pobeđenima” Slavomira Nastasijevića, ”Prokletu Jerinu” Vidana Nikolića, ”Naustice Brankovića” Silvane Hadži Đokić... Od istorijskih dela tu su bili: ”Smederevo 1430-1930” Ljubomira Petrovića, ”Sveta loza Brankovića” Željka Fajfrića, ”Esfigmenska povelja despota Đurđa” Pavla Ivića, Vojislava J. Đurića i Sime Ćirkovića, kao i brojni novinski članci.

Istina je da sam duboko uronila u jedan čudesan svet koji me je očarao. Samo sam o tome govorila, pa sam počela i da sanjam palate i vitezove, te mi je drugarica pola u šali, a pola ozbiljno jednom prilikom rekla, misleći na film s Kijanu Rivsom: - Ti kao da si u Matriksu! 

Kako ste vi doživeli lik Irine Branković?  Ljiljana Šarac

Irina Branković, u narodu poznatija kao Prokleta Jerina, bila je izuzetno obrazovana plemkinja visokog roda. Svim srcem prigrlila je supruga i srpski narod. Pomagala je u pokušaju da se zemlja spase od brojnih neprijatelja. Dobro je poznavala prilike na evropskim dvorovima i razumela se u politiku... Njeno ime na starogrčkom znači mir, spokoj, a sudbina je htela da bude upamćena kao prokletnica. Želela sam da shvatim kako se osećala u tuđini, čemu li se nadala, o čemu je maštala, kako se branila od stalnih napada... Dok sam stajala na zidinama tvrđave, pitala sam se šta je ona sa tog mesta videla i o čemu li je razmišljala. 

Radnja je smeštena u 1430. godinu kada je Mali grad sagrađen, a ona sa gospodarom i decom došla da živi u novom dvoru. Tada je imala oko trideset godina. Izrodila je petoro dece, a dve godine ranije ostala bez svog prvenca Teodora. Pretnja od Turaka, ignorantsko ponašanje Ugara sa severa, mučan kuluk srpskog naroda da se utvrđenje sazida, sve je to zadavalo glavobolje i Đurđu i njoj. 

Sva poglavlja o Irini Branković napisala sam u prvom licu. Zato sam joj pružila priliku da nam, pa makar i posle šest vekova, ispriča istinu o sebi i vremenu u kom je živela, ne bismo li je  malo manje osuđivali, a malo više poštovali, ili voleli. Meni je po završetku romana postala još draža. 

Koja je najinteresantnija činjenica o ovoj despotici koju ste saznali tokom istraživanja, a da je niste znali pre toga? 

Iznenadio me je, ali i naveo na razmišljanje, podatak da se Irina Kantakuzin udala kada je imala oko četrnaest godina za Đurđa koji je bio dvadeset tri godine stariji i kome je to bio drugi brak. 

Ipak, „Opet sam te sanjao“ nije samo istorijski roman, već mnogo više od toga. Kada vas ljudi pitaju ono standardno – „O čemu se radi u knjizi“ – šta im vi kažete? 

Volim da roman posmatram kao riznicu istorijskih istina, romantičnih pretpostavki, legendi, verovanja, običaja, narodnih poslovica, lirskih pesama, umotanih u oblandu savremenog vremenskog trenutka i izuzetno romantičnu ljubavnu priču. 

Radnja romana se dešava u dve ravni – u 15. i 21. veku. Kako se istorija u ovom slučaju odražava na stvarnost? 

Dodirna tačka različitih vremenskih dimenzija i narativnih tokova u delu su snovi. Oni ukrštaju sudbinu Damjana Šainovića i Irine Branković i utiču na njihov ishod. Sadašnjost je dobrim delom već određena dešavanjima u prošlosti... 

Predajete srpski jezik u osnovnoj školi. Kako vas đaci doživljavaju nakon objavljivanja knjige, i da li ste od njih dobili neke komentare o romanu? 

Moji učenici su se radovali nastanku i objavljivanju romana, ali tek kada su ga uzeli u ruke i po prvi put me videli u televizijskoj emisiji, počeli su da me gledaju drugim očima. Jedan petak je rekao: - Nastavnice, vi ste sad poznati! Na to sam ja odgovorila da nisam još, ali ću biti! 

Deca su iskrena i nesebična. Oni se raduju sa vama samo ako im date priliku da vam se približe i bolje vas upoznaju. Njihova energija, entuzijazam, vedrina i vera su blagorodni! Srećna sam što se svakodnevno napajam sa takvog izvora! Iako mali, mnogi su se potrudili i pročitali knjigu, što je u današnje vreme već samo po sebi uspeh. Dopala im se. Imali su brojna pitanja o tome šta se zaista dogodilo, a šta ne, da li su i junaci iz sadašnjosti  stvarni, do toga da li ovakav kraj ostavlja mogućnost da napišem nastavak... 

Pre ove knjige pisali ste poeziju. Da li je teško „preusmeriti“ se na prozu i šta vam je interesantnije od ova dva pravca? 

Poezija je obeležila moju mladost, proza doba zrelosti. Sve je došlo kao prirodan sled, bez nekog ciljanog odlučivanja i promišljanja. U svakom od njih uživala sam kad je bilo vreme. Nasuprot Miljkovićevom stihu da će poeziju svi pisati, sve manje je pišu i sve manje čitaju, što je prava šteta. 

Koji su autori najviše uticali na vas? 

S obzirom da sam završila Filološki fakultet čitanje je za mene više od hobija. Sve pročitano se slagalo i taložilo u meni i ostavljalo trag. Poslednjih godina čitala sam uglavnom romane čiji su autori žene. Očarale su me Džodi Piko, Lusinda Rajli, Kejt Morton, Dafni Kalotaj, Nafisa Haji, Ajlin Gudž... Neminovno je da su i uticale na mene, bilo svojim stilom, temom, atmosferom ili načinom pripovedanja. 

Opet sam te sanjaoKojih pet romana preporučujete svojim (i drugim) đacima kao obavezno štivo koje bi morali da pročitaju u osnovnoj školi, i zašto?  

Deca koja vole da čitaju odlaze u biblioteku ili kupuju knjige i uglavnom biraju popularne i trenutno aktuelne naslove. Volim da im preporučim knjige za kojima će malo ko od njih da posegne, a bez kojih bi moje detinjstvo bilo mnogo, mnogo sirimašnije: ”Dnevnik Ane Frank” (poneki klinac ume da me pita ne razmišljajući, a ko ga je pisao), ”Zbogom mojih petnaest godina” Klod Kampanj, ”Hajduk Stanko” Janko Veselinović, ”Kraljica Margo” Aleksandar Dima, ”Deset malih crnaca” Agata Kristi... 

Roman je tek nedavno objavljen, ali je za kratko vreme privukao veliku pažnju publike i sigurno ste dobili dosta komentara čitalaca. Koji komentar vam je bio najsimpatičniji? 

Čitaoci su obzirni i pažljivi i upućuju divne reči hvale i podrške. Jedna čitateljka mi je dala najveći kompliment, upućujući mi kritiku da ponešto naširoko i nadugačko opisujem, rekavši da mora da sam volela i čitala ruske klasike! To je kritika! 

Kakvi su dalji planovi vas kao autora, da li pripremate neki novi rukopis? 

Duh je pušten iz boce! Sada i da hoću, ne bih mogla da ga vratim u nju. Zatečena sam brojnim temama i idejama koje me pronalaze. Spremna sam da pođem za njima i vidim kuda će da me odvedu. Već dugo radim na dva rukopisa. Jedan se bavi porodicom, nasiljem, psihologijom, poremećajima u ponašanju i nasleđem; a drugi izuzetnom srpskom princezom čija me je sudbina potpuno fascinirala! Romanom ”Opet sam te sanjao” stala sam tek na prvi stepenik, bilo bi divno da zakoračim i na drugi, treći, četvrti...